Игору Кохановском 
Мој друг одлази за Магадан -
Доле са капом, доле са капом!
Он иде сам, он иде сам -
А не под стражом, а не под стражом.

Не да он није имао среће,
И не неком у инат,
Нити да кажу: прави се важан -
Већ просто тако, већ просто тако.

Неко ће рећи: "Свашта!
Како то - да се одрекне свега!
Па тамо су само логори,
А у њима - убице, у њима - убице..."

Рећи ће он: "Не веруј гласини -
Нема их тамо више него у Москви!"
А онда ће спаковати кофер
И - за Магадан, и - за Магадан.

Не да то није за моје године -
Још могу да искочим ноћу из воза -
Али ја не идем за Магадан,
Заборавивши навике, затворивши наводнике.

Ја ћу да певам уз гитару
О ономе што ће видети он,
О ономе што у животу нисам видео -
О Магадану, о Магадану.

Мој друг одлази сам од себе -
Доста од њега, доста од њега
Неће га тући чувари успут -
Он иде добровољно, он иде добровољно.

А мени је судба од Бога дана...
А можда и ја да кренем пут Магадана?
Да одем са пријатељем заједно
И сиђем на дно, и сиђем на дно!..