За одлазак преко гране Пишеш силне формуларе Што још није ни по јада; С тобом иде момак орни У цивилној униформи - Сам напоље не’ш никада. Месец дана још пре пута Добијеш и сва упутства Како да се понашаш. Да избегнеш зла искуства Са странкињама познанства Боље да не покушаш! Онај момак у цивилу Каже мени у Паризу: "Ето, да се представим: Радио сам у транспорту, Живео сам у Бобрујску, Име ми је Никодим". Ефикасан изузетно, Функцију је чув’о спретно, Увек спреман да да помоћ. Он је сада - све за службу - Спроводио са мном дружбу Просто дан и ноћ. На екскурзију ради Рима Реших се без Никодима - Тог јутра се успавао. Ал’ неко ми је јавио Да се он боксом бавио - Нисам ризиковао. Са мном иш’о је на клопу, Пратио ме баш у стопу, Ко да нема друга посла! Свеску сам му погледао - Шта је тамо записао? - И стварно: то нема смисла! Писао је - пази слике - "У Паризу званичнике Песницама напада. На жене је насртао И све време је падао Под утицај Запада". Због њег да ме - какав кретен! Шпиjунажом још терете!.. Помислите - шта ћу тада? Значи, ја у изасланство Па с њиме у иностранство - Пише никада!...
© Андриј Лаврик. Превод, 1997