Послови!
Уморан сам од послова - сваки трен, сваки сат, сваки дан -
Ветрови
Однели су све, и мој је живот - само сан, само сан.

Ти чекаш...
А можда већ уморан од чекања одлазиш ијш спаваш.
Па нека -
Можда у мислима са мном ипак разговараш.

Сада
Мораш ми једно вече поклонити, поклонити.
А тада
Веруj, о свему ћемо дуго говорити!

Опет!
Све време, код мене, нови послови, послови...
Распет,
Морам стићи и наћи... Не, опет нисмо успели!

Страшно!
Већ ми се чини, да нећу стићи своју судбу.
Касно -
Увек, увек си на последњем месту у реду!

Сада
Ми мораш једно вече поклонити.
А тада
Дуго ћемо о свему говорити!

Давно већ
Другове не виђам, све послове без краја...
Све у пећ
Послове сам бацио, нек изгоре без трага!

Предуго
Он је чекао и више није хтео да чека.
И ето -
Није ми више остало послова, па нека!

Сада
Мораш ми једно вече поклонити, поклонити.
А тада
Веруј, нећемо више ништа говорити.