У сну - жуте ватре,
И ja у сну стењем:
"Сачекај, сачекај -
Jутро je паметније!"

Али и ујутру је све како не треба,
И нема весеља:
Или пушиш на празан стомак,
Или пијеш због мамурлука.

 
 
 
 

У крчмама - зелени столњаци
И беле салвете.
Раj за сиротињу и бадаваџије,
А мени je - као птици у кавезу.

У цркви - смрад и полумрак,
Ђакони пале тамјан...
Не, ни у цркви није тако,
Није тако како треба.

Ja - на гору журно,
Да нечег не буде -
На гори је јова,
А под њом је вишња.

Кад би се падина прекрила плишом -
Било би ми лепше.
Кад би се макар нешто...
Али све je како не треба.

 
 
 
 

Ja - пољем низ реку:
Свуд светло - али нема Бога!
У чистом пољу различци,
Далек пут ме чека.

Дуж пута - густа шума
Са баба-рогама
А на крају тог пута
Губилишта са секирама.

Негде коњи плешу у такту,
Нерадо и монотоно.
Дуж пута је све како не треба,
А на крају - поготово.

И ни црква, ни крчма -
Ништа није свето!
Не, пријатељи - ништа није како треба!
Ништа није како треба...