Већ који пут на линији Москва - Одеса
Полетање je одложено целог дана.
А сво прошла је, у плавом, принцеза - стјуардеса,
Ко и сва наша аерофлота поуздана.

Над Мурманском је небо сасвим ведро
Могао бих ићи куда год се сетим;
Кијев, Харков, Лавов, - све је отворено,
И Кишињов - али ја туда не летим.

На информацијама кажу: "Не надај се,
На режиму чекања остали сте".
И опет чујем: одлагање лета до Одесе,
Овога пута због залеђене писте.

У Лењинграду је са кровова потекло -
Лењинград бих мог’о да посетим.
У Тбилисију све је и светло и топло,
Али сто - ја туда не летим.

Авион за Ростов чујем да полеће -
A ja за Одесу морам овог часа!
Ал’ ja баш немам никако са својим правцем среће -
Од мога полетања ни трага ни гласа!

Ja морам туда где су сметови до крова
А за сутра нова вејавица прети.
Негде расте цвеће и нема корова -
Све je тамо лепо - ал’ туда ја не летим.

Овде не пуштају, тамо не примају -
Неправедно то је, мисли су ми мрачне.
На стрпљиво нас чекање стјуардесе позивају -
Ко ред лета наших авиона тачне.

А отворен је већ и далеки Исток
Куда ни за паре неће ме однети.
Отворен је "затворени" Владивосток,
Па и Париз - ал’ ја туда не летим!

Летимо за минут, забрану ће скинути!
И турбине ево брује, лепо чујемо.
Ал’ не верујем ја у то, и морам се бринути -
Опет ће се наћи разлози да чекамо.

Ја морам туда где су снег и магла,
Где сутра нова, јача вејавица прети.
А отворено све је, од Делхија до Прага
И Лондон отоврен је - ал’ ја туда не летим!

Дође ми да плачем - ево стјуардеса
Каже да за наш лет сад нема пилота.
Грађена је ко авион, та стјуардеса мис Одеса -
Ма страшна је ко цела наша флота!

Лет се одлаже за увече до осам
И грађани послушно спавају...
А мени је сад стварно свега доста
И ја летим туда куд ми дају!