Не волим кад су о смрти теме -
Од живота никад нисам уморан.
Не волим било које време
Кад веселе песме не певам.

Мрштим се од хладног цинизма,
У занос не верујем и нећу
Да други чита моја писма
Преко рамена ми вирећи.

Не волим када неко вређа
Или када се прекида разговор.
Не волим када пуцају с леђа
А ни пред лицем пушчани отвор.

Не волим интригу и сплетку,
Црва сумње ни почасти иглу,
Или - кад иду грубо уз длаку,
Или кад вуку гвожђем по стаклу.

Мрска ми је ситост безбедна -
Боље је и кад откажу кочнице.
Мрзим што је поштењу пала цена
И што му бацају увреде у лице.

А када видим сломљена крила
Не осећам жалости, заиста:
Не свиђа ми се слабост као ни сила
Jедино ми жао распетог Христа.

Не волим да будем кукавица,
Мреко ми је кад невине туку.
Не волим кад ми се краду до срца,
Још мање кад ми стају на муку.

Не волим мањеже ни арене:
У њима се може све изгубити.
И ако стижу велике промене -
Никад их нећу ја заволети!