Зашто је све другачије? Наизглед све је као и увек:
Исто је небо - као и увек плаво,
Иста је шума, исти ваздух и иста вода...
Само - он се није вратио из битке.

Сад више не знам ко је од нас двојице био у праву
У нашим споровима без сна и без краја.
Почео је да ми недостаје тек сад
Када се није вратио из битке.

Одједном би заћутао, певао је погрешно
И увек је мењао тему.
Није ми давао да спавам, устајао је у зору -
А јуче се није вратио из битке.

Није ствар у томе што је сада пусто:
Одједном сам приметио - било нас је двојица...
За мене као да је ветар угасио ватру
Када се он није вратио из битке.

Вратило се пролеће као из заробљеништва.
А ја сам, заборавивши, рекао:
"Остави ми дим" - а у одговор - тишина...
Он се јуче није вратио из битке.

Наши мртви нас неће напустити,
Они који су пали наши су чувари...
Небо се одражава у шуми као у води -
И дрвеће је од њега плаво.

И места у земуници смо имали довољно
И време нам је брже пролазило удвоје
Сада је све само за мене, али ми се чини
Да се то Ја нисам вратио из битке.