Нема ме више - отиш’о сам из Pycиje
И оставио девојке у сузама
Ja сада сејем семенке своје
По туђим, Јелисејским пољима.

Једаред чујем из трамваја ca Пресне:
"Нема га више - збрисао, замлата!
И треба: за глупе његове песме
Тема нек’ му буде Версајска палата!"

А с друге стране неком у одговор:
"Ма није то он! Он je давно стругн’о!"
"А, није он!" Ту се прекида разговор
Па се rypajy у такси групно.

Moj затворски цимер из Магадана,
Саборац из грађанскога рата,
Прича да му пишем сваког дана:
"Долази, Вања, код свога брата!"

Да тражим натраг стигле су вести.
Цвилео сам, молио и плакао.
Баш нећу натраг - то су глупости -
Jep никуд нисам ни отишао!

Онима што у те приче верују -
Да би ствар срећно окончана била -
Донећу целу Тријумфалну капију
И фабрику "Рено" аутомобила.

Од смеха сам се просто искидао:
Како сте могли на ту лаж свићи?
Ништа се не бојте - писам отишао,
И не надајте се - нећу ни ићи!