Нема ме више - отиш’о сам из Pycиje И оставио девојке у сузама Ja сада сејем семенке своје По туђим, Јелисејским пољима. Једаред чујем из трамваја ca Пресне: "Нема га више - збрисао, замлата! И треба: за глупе његове песме Тема нек’ му буде Версајска палата!" А с друге стране неком у одговор: "Ма није то он! Он je давно стругн’о!" "А, није он!" Ту се прекида разговор Па се rypajy у такси групно. Moj затворски цимер из Магадана, Саборац из грађанскога рата, Прича да му пишем сваког дана: "Долази, Вања, код свога брата!" Да тражим натраг стигле су вести. Цвилео сам, молио и плакао. Баш нећу натраг - то су глупости - Jep никуд нисам ни отишао! Онима што у те приче верују - Да би ствар срећно окончана била - Донећу целу Тријумфалну капију И фабрику "Рено" аутомобила. Од смеха сам се просто искидао: Како сте могли на ту лаж свићи? Ништа се не бојте - писам отишао, И не надајте се - нећу ни ићи!
© Андриј Лаврик. Превод, 1997