Оглувео сам од аплаудирања, Ослепео сам од осмеха певачица - Колико година сам страдао од симфонија И повлађивао имитаторима птица! Кроз мене вишекратно просејан Чист звук је летео у ваше душе. Стоп! Ево оног ког сам очекивао, Ради кога сам све муке издржао. У мене су шаптали о месечини, Неко је весело урлао о тишини, На тестери један свирао - врат ми тестерио, А ја сам појачавао и преносио, преносио... Доле му је глас загробан, На висинама оштар као нож. Он ће показати на шта је способан Али и ја ћу се уз њега показати! Он пева хропћући и с напором, Уморан је као војник с полигона. Ја се пружам својим дугим вратом Ка његовом лицу златном од зноја У мене су шапутали о месечини, Неко је весело урлао о тишини. На тестери је један свирао - врат ми тестерио, А ја сам појачавао, и преносио, преносио... Тек, одједном: "Човече, тргни се - Шта то певаш? Одмори се мало. То је безвезни, сладуњави шунд! Ви из сале - реците му да стане!" Али узалуд је - чуда не постоје. Ја се љуљам, једва већ стојим. Он ми горчину улива као балзам У микрофонско грло моје. У мене су шапутали о месечини, Неко је весело урлао о тишини. На тестери један свирао - врат ми тестерио, А ја сам појачавао и преносио, преносио... Можете ме оптужити за било шта Али против себе ја не могу: По занимању ја сам микрофон - Патио сам, али сам појачавао лажи. Застењао сам - звучници су запиштали - Он ме је стегао руком за грло... Одврнули су ме, умртвили, И заменили ме другим. У мене су шапутали о месечини, Неко је весело урлао о тишини. На тестери један свирао - врат ми тестерио, А ја сам појачавао и преносио, преносио... Тај други, што ће све издржати, Он је навијен на мој врат. Често нас тако замењују Да не бисмо сметали лагању. ...У футроли смо тесно лежали - Ја, статив и тај други микрофон - И они су ми, кроз смех, испричали, Како се мојој замени радовао он.
© Андриј Лаврик. Превод, 1997