Такав је дим да огледало одраза нема - Сасвим изблиза не види се лице. И паре су се замориле од кружења, Али ја ћу ипак отпевати (своју песму) до краја. Све потребне ноте већ су одсвиране Изгубило је укус вино у чаши, Тренутни порив да се говори је нестао И боље је да ћутке испразним чашу. Пола године сунце се не појављује, И душе су залеђене под ледом. Изгледа, узалуд чекам да сс лед покрене, И сећања ме не могу угрејати. Све потребне ноте већ су одсвиране Изгубило је укус вино у чаши, Тренутни порив да се говори је нестао И боље је да ћутке испразним чашу. Оркестар свира уморно, грешећи, Круг се затвара - нећу га моћи прекинути. Само мирно. Боље да одем са осмехом - Али ипак ћу отпевати песму до краја! Све потребне ноте већ су одсвиране Изгубило је укус вино у чаши, Мутан, равнодушан осмех огледало И најбоље да просто разбијем чашу!
© Андриј Лаврик. Превод, 1997