Капље са свећа
Пут старог паркета
И тече са плећа
Сребро еполета.

Као у агонији
Пени се златно вино.
Прошлост одлази,
Шта стиже - свеједно.

И у предсмртном грчу,
Окрећући губице,
Јелени јуре, скачу,
И налећу на хице.

Неко цев пушке окреће
На невине груди...
Све што је било одлеће,
Нек’ иде - и право му буди.

Злобни се веселе
И махнито, насумице,
Шаљу оштре стреле
У блиставо сунце.

У бури мелодија опазих
И неке старе ноте.
И нека прошлост одлази,
И нека буде шта буде.