Сам сам крив - сузе лијем
и уздишем:
Упао сам у туђи колосек
дубоки.

Циљеве сам увек сам себи
одређивао,
А сада се из туђег колосека не могу
извући.

Клизаве и стрме ивице
Има тај колосек.

Кунем оне који су га утиснули -
Моме стрпљењу дошла је осека -
И мењам по падежима као лош ђак:
Колосек, у колосеку, са колосека...

А зашто сам ја незадовољан? -
баш дрско од мене.
Уопште узев, услови у колосеку
су нормални.

Нико те неће ни прегазити
ни одгурнути,
Ако хоћеш напред -
само изволи.

Има шта да се једе и пије
У лепом том колосеку.

Лако сам себе убедио:
Нисам се ја једини у њему нашао.
Само тако - треба се правца држати
И стићи ћу тамо куд и сви.

Ал’ неко је одједном викнуо:
"Достаје, пусти!"
И почео свађу са колосеком
из своје глупости.

У том спору је сагорео себе
до дна душе -
Из његових вентила
све се пуши.

Али зато је размакнуо ивице
И постао је шири колосек.

А онда му се изгубио траг...
Чудака су гурнули у јарак
Да не би могао нама иза сметати
По туђем колосеку се кретати.

Ево и мене је задесила несрећа -
стартер је запео
Сад то више није вожња
већ батргање.

Требало би да учиним нешто,
али немам воље -
Ваљда ће неко наићи и
извући ме.

Могао бих чекати цео век -
Ово је туђ колосек.

Да ми је побећи од блата и рђе
И од овог колосека туђег.
Тиме што сам га и ја продубио
Код оних иза наду сам убио.

Одједном меје пробио
хладан зној,
Одједном сам спазио
шансу своју:

Пролећне бујице су разјеле
ивицу колосека
Тамо је излаз из њега
и мој спас!

И сад је у оном, туђем колосеку
Остало само благо са мојих точкова.

Хеј, ви, задњи, урадите као ја!
А то значи - немојте за мном.
Овај колосек је само мој -
Изаберите и ви себи свој!