На свету је много малих људи, 
живе помало, на рате.
Неки од њих добри су, 
друге гласине прате.

Добрих мало познајем -
Такви живе негде даље!
Лоше знам већ много боље -
Они траже оружје,
Оружје за насиље!

Велики човек - зверка и Крез -
Преферира ракету,
А мали - ни мали неће без
Оружја на овом свету.

Ево, и онај дрипац,
Ништак и вечни гоља,
У џепу му је шипак -
Ал’ не иде без пиштоља.

Тај сања да се наједе
Од јутра па по цео дан.
Ал’ сако му је набуџен -
И он је опиштољисан.

Проћи ћу са њим ћаскајући
Улицом поред гробља
И знојавом шаком стежући
Рукохват свог пиштоља.

Ја, признат, поуздан и успешан,
Припит, избоден и испушен.

Хеј, шта зуриш ти тамо, 
бежи, не игра мечка!
Само да поквасим грло - 
личићу и ја на човека.

А ви тамо, у застоју,
Ви што сте, као, на раду,
Дођите на пијанку моју -
Певаћу вам о оружју,
О оружју баладу!

Велики играч (а растом гном)
На дуел зове картама.
Блефирају добро углавном
Ти што су стварно при парама.

Неки се играју бомбама
И обећавају покољ.
А нама, људима скромнима,
Довољан је и пиштољ.

Срећан је дан кад је купљен
Пиштољ и стављен у џеп.
А у другом јс наоштрен
Свима познати стилет.

Иду увек по десној страни
Људи кротки и фини.
А ми наоружасани,
Газимо по средини.

Пред цев нам доспевају лица:
Стој! Уза зид! (Од прпе несвестица).

У залуд ти у пилулама 
заборав тражиш још увек.
Набави макар секиру - 
и бићеш прави човек!

Сад, како је - тако је:
Чисту истину - правду
Овај вам певач певаће
О најдражем оружју,
О оружју баладу.

Зашто бисте се папрено
Провели у продавници?
Боље оружје ватрено
Купите ту, на улици.

Па хајде, шта још чекате -
Што да вам пролазе дани?
О оружју вам новине
Пишу на свакој страни.

А ево наслова чудног,
И смешно је и страшно:
Укокали су ту једног
За папирмаше - низашто!

Остављено вам је на вољу
У људе и псе пуцати.
Па хвала богу да продају
Неће скоро забранити!

Све док оружје није под контролом
Све је нормално на свету овом.

 
 
 
 

Није страшно без оружја зубатој баракуди -
Њој тек ретке опасности могу да запрете.
А мали људи без оружја и нису људи -
Мали људи без оружја обичне су мете.

Велики јуре слонове,
За тигровима јуре.
За нас нису игре ове -
С пиштољем ми играмо жмуре.

Тим високим сферама
Нека се други баве
И оружаним аферама
Каријеру нек’ праве.

У џепу нам пиштољчић
Ко играчкица нека.
Најлепши је поклончић
Испод јастука мека.

И крв нам наша ватрена
Венама бесно кола,
А рука је ознојена
Срасла с дршком пиштоља.

Ми, мали људи, на друштву смо ко мрља нека,
Али кад нас боље погледате са стране,
На узаним раменима мршавог човека
Стоје два велика рата као две црне вране.

Некад се мислило да се
Држати треба по страни.
Таквом размишљању, зна се,
Прошли су одавно дани.

А дунуо је и ост-норд,
Приступачна је цена.
За оружја експорт-импорт
Отворена смо земља.

Живот је материјалан
Ко перце - дунеш и оде.
У наше време је вредан
Мање од чаше воде.

Отићи ће из живота
Чак и фаца најјача
Малим напором прста -
Притиском обарача.

Док је продаја лака, све је у реду с нама;
Учили смо се у рату - лако нам је убити.
Ал’ пуца се и без рата, а с голим рукама
Не можеш ни запретити, ни авион отети.

Метак свакога достиже -
Ни бог ни ђаво не помаже.
И ми се препуцавамо
И никог ми не дирамо.

Страсти пуцања све боје,
Сви узрасти су покорни.
Било који, која, које,
И - жути, бели, црни.

И опет новинска слика
Ту је да нам их покаже:
Убица мрачнога лика
И девојка голе коже.

Наш свет врви пропалицама
Са напуњеним пуцаљкама
И веселим дечацима
Са ножевима скаквцима!