Хвала вам, моји коресподенти,
Којима нисам писма узвратио -
Радници, Узбекистанци, студенти -
Сви, што сте писали - бог вам платио.

Дао вам бог живота два
И добре пријатеље,
Јасноће у главама,
Од мене најбоље жеље.

Нашавши стопут преслушане траке
Разабирали сте моје нејасне речи.
Дао вам бог, моји коресподенти,
И снажне руке, и много среће.

Пишу: глас ми је неуједначен
Час промукао, час глув, час се прекида.
И моле ме становници барака
Да не певам за покој душе.

Шта да се ради кад нисам звонак.
Други звоне и звече - ја кркљам речи.
И лоше магнетофонске траке
Шкоде ми више него гласине.

Питају да ли сам био у заробљеништву -
Не, ја ни у рату нисам био!
Хвала вам, моји коресподенти,
Што сте ме тако погрешно схватили.

Дао вам бог живота два
И добре пријатеље,
Јасноће у главама,
Од мене најбоље жеље.

Другови моји - макар нератни -
Од мора, од струга или плуга
Хвала за послате - пакосне -
Па чак и за лоше песме.

Читам и ово: "Изишо си из моде,
Цркни, сатано, губи се, промукли враже!
Како је глупо што су те тако дуго
Славили и дизали у небеса!"

У једном писму: "Ви сте умрли од вотке!"
Да, умро сам, али сам после васкрсао.
"А, узгред, како зарађујете?
Грош по песми - ви сте прави Крез!"

За нисма са "љубазним" саветима -
Да одселим на Темзу, одем до Нила,
Хвала вам, добри људи, свима таквима,
Што не жалисте ноћи и мастила.

Дао вам бог живота два
И добре пријатеље,
Јасноће у главама,
Од мене најбоље жеље.

Али ја сам већ био на Темзи,
Као пас сам седео на Сени.
Не вређам, него враћам истом мером -
А писма нисам до краја ни читао.

А ваше похвале и комплименти
За мене су као аванси.
Од ваших речи, моји коресподенти
Пут преда мном постаје лепши.

Водници, морнари, интелигенти -
Опростите што не одговарам сваком -
За вас ја пишем, моји коресподенти,
Ноћима песме већ десет година!