Завршио сам ковање,
Два плана сам испунио,
И дозволу за путовање
У иностранство сам добио.

Окупао сам се под тушем,
Вечерао чорбе хладне,
И отишао да послушам
Шта се тамо сме а шта не.

Тамо су засад боље
снабдевени
И зато je инструктор
дао мени

Упутства да прочитам
под обавезно
Да се не понашам, ко овде,
безобразно.

Разговарасмо ко два брата
О поквареном иностранству,
О том путу до демократа
У Будимпешти - польском месту.

"Тамо je систем друкчији,
За нас je он тешко схватљив.
IIpo6aj да будеш паметнији,
Буди са њима попустљив.

Ако те понуде пићем,
одговарај:
"Не, другови демократе -
само чај!"

Строго све њихове одбијај
поклоне:
"Ми се код куће ваљамо
у томе!"

У том луксузу живећи
Штеди, ал немој претерати.
Немој бити ни најлуђи -
Немој од жеђи страдати!

У бугарској Будимпешти -
Таква су ти сад времена -
Можда ћe ти дати jecти,
А можда ћe рећи: "Нема!"

Ех, у Мађарској ћy сву пијацу
обићи,
Да обиђем и румунске Швабице
ћy стићи.

Демократкиње правило златно
имају:
Совјетима (прича се) бесплатно
да дају!

"Буржоаске болештине
Све се вуку за петама.
Избегавај, блудни сине,
Ти ванбрачне везе тамо!

Шпијунке су неуморне:
Истераш их - оне натраг!
Многобројне су и орне -
Од њих нећеш видет Праг!

Од бештија очекуј низак
ударац:
У купеу претвара се да je
мушкарац.

Па још добро утегне груди
под корсет;
Провери, којег je пола
твој сусед!"

Ty ja узех да гa питам -
Како да се провери?
Ако почнем да их пипам -
Добићу по тинтари!

Инструктора вештог чичу,
Нећеш збунити ти са шалом:
Он je опет поч’о причу
О том иностранству подлом.

Да објасним за оне који
не знају ништа:
Идем у главни чешки град,
а то je Будимпешта.

"Ако ти питање неко незгодно
поставе -
Ти гледај да им све лепо објасниш
о томе".

Бих ja, само - не знам како,
Кад не умем ja да причам.
Дај ми чекић, па ћy сваког
У нашег да пречекићам.

Па jа нисам агитатор -
Умем само да кујем.
У ту Пољску, Улан-Батор,
Боље да не путујем!

Жена спава, још сам будан:
"Тања, Тања!
Можда могу и без тога
путовања?

Па ja нисам као они -
побећи ћy.
Ja се у том иностранству
снаћи нећу!"

Тања као дете спава,
Виклери јoj у коси,
И из сна ми одговара:
"Знаш шта, Коља, досадан си!"

Смеш ли нешто, барем једном,
Да урадиш без питања?
Два’ес’т лета живиш са мном
И све време "Тања, Тања!"

Обећ’о си - немој бити аљкав ко
у свему
Да ћеш ми из Бангадеша донети
мушему.

Немој паре све што носиш тамо
пропити -
Макар нешто мораш тамо мени
купити!"

Заспао сам, a y сну je
Снова прави потоп:
Сањао сам како кујем
Себи штит, мач и оклоп.

Мађарице са брадама
Cтajaxy у реду -
Гурале се добро да ме
Живога поједу!

Сањао сам Тањине мушеме
бoje беж,
И шпијунке што ме jype кроз сав
Бангладеш.

Провешћу се код Румуна -
воља божија -
Кажу да су, као и ми,
они с Поволжја.

На крају je запевала -
Ко ћe жене разумети!
А кошуље испеглала -
Милина их погледати.

До виђења, радно место,
Ковачнице моја ти!
У теби сам мор’о често
Целог дана остати!

Цугали смо - ракија ми текла
у аорту -
Штуцао сам целим путем према
аеропорту.

Ja се пењем у авион,
отпозади глас:
"Коме си нас оставио,
Николаје наш!"