Булату Окуџави
Нежна Истина је у лепој хаљини ходала,
Дотеравши се за бедне, сакате, блажене.
Груба Лаж је подмукло Истину намамила -
Као: што не останеш да преноћиш код мене.

И лаковерна Истина је спокојно уснула
Безбрижно се осмехујући у дубоком сну.
А груба Лаж је покривач на себе превукла
И још се приљубила уз топлу Истину.

И пробудивши се пре ње, језик јој исплазила:
Женско ко женско - од зависти умало пуче.
Међ Истином и Лажју и не види се разлика -
Наравно, ако и једну и другу свуче.

Вешто јој је исплела из косе златну траку,
Сву њену одећу за себе покупила,
Украла јој исправе, новац, сат - вредност сваку -
Отпљунула, опсовала и одмаглила.

Тек ујутро је Истина открила ту крађу
И погледавши се, испрва јој би смешно:
Неко је већ стигао да јој поспе лице чађу,
Умаже је, ал’ иначе - није ништа страшно.

И смејала се док су је камењем гађали:
"Све је то Лаж; на Лажи је хаљина моја..".
Два умно саката су записник састављали
И у лице јој рекли да је прљава дроља.

Истина је стварно сад изгледала ко прасе -
Гурнули су је у блато, напујдали на њу пса...
"Да те више не видимо! Куд год хоћеш да се
Иселиш одавде за два’е’с’ четир часа!"

А записник је завршен увредљивом тирадом,
(Прикачили су јој и нека туђа дела),
Као: гадура се назива Истином и Правдом
А овамо прљава је, офуцана цела.

Чиста Истина се заклињала и плакала,
Болесна се вукла и кубурила с парама.
А прљава лаж је доброга коња украла
И одјездила на дугим и снажним ногама.

 
 
 
 

Неки чудак и дан-данас за Истину војује.
Истина, речи му и нису истините баш:
"Истина ће, са временом, моћи да тријумфује -
Кад учини то исто што чини подла Лаж!"

Често, кад потражиш истину на дну флаше вина
Можеш осванути како се не надаш.
Јер у сну те могли свући - чиста је истина -
Гле - сад одећу твоју носи подла Лаж,
Гле - сад твој сат на руци има подла Лаж,
Гле - чак и твога коња води подла Лаж.