Ја сам из Ростова, уопште узев нахоче -
И сад ми је добро где год ме се смести.
Причувај ме, Боже, ако ти се хоће,
И онда ме моја Свиња неће појести.

Живим - свугде, а сад баш идем у Тулу.
Живим - не брине ме профит ни губици.
Из детињства памтим кућу у аулу
У Чечено-ингушкој републици.

Чечени нам дечје душе нису погубили,
Делили су са нама и хлеб и судбину.
Летео је живот у лошем аутомобилу,
Излетао са праском кроз ауспух у диму.

Нисам ни сам знао ко ме тамо подиже.
Волео сам дадиљу, госте, пријатеље.
Сад, чим неко нешто - а ја бих га ножем,
Зато га и не носим, што ми је најбоље.

Ветар ме је витало ко поломљено грање,
Сва зла сам запамтио, али и добра.
Знам тачно какво је од лакта осећање -
Често су ми га забијали под ребра.

Бивао сам тамо где и други су били,
Сви ти са којима сам делио судбину.
Летео је живот у лошем аутомобилу,
Излетао са праском кроз ауспух у диму.

И добро смо очврснули у поднебљу мразном.
За недељу зарадиш у једноме дану.
Па су и Чечени, што живе у Грозном,
Отишли са свог Кавказа према Казахстану.

А тамо, у Сибиру, рај за берберине,
У Сибиру места има довољно за све:
За "зекове" и Јевреје и Чечене,
И за још неистребљене мале народе.

У Анадиру су нас једанпут пребили -
Мени су поломили ћускију о кичму.
Летео је живот у лошем аутомобилу,
Излетао са праском кроз ауспух у диму.

И пили смо све, укључујући лак,
И фарбу, и лепак - пазећи да не мешамо.
Шпиритусом преварили смо и метак,
Где не би могли паметне да преваримо!

Вотку пијем редовно ради несанице,
Коњак из Узбекистана ми је омиљени.
У Норилску, на пример, у топионице,
Ишли смо да пробамо челик раскаљени.

Све рупе у зубима златом смо набили -
Можемо га продати када остаримо.
Летео је живот у лошем аутомобилу,
Излетао са праском кроз ауспух у диму.

Какве смо песме по аулима певали!
Како смо играли по стењу "нагишку"!
И све док ме са тог пута нису скренули
Писао сам се под нацију чеченско-ингушку.

Једни су прошли са ранама од ножева,
Други још горе, а трећима - ништа...
Ех, Сибир... Тај Сибир је посебна држава -
За живе и мртве нађу се боравишта.

Некад ми је глава сва кудрава била,
А сада сам ћелав на глави и у свему.
Летео је живот у лошем аутомобилу,
Излетао са праском кроз ауспух у диму.

И сваки пут кад успомене дозовем ја -
Увек је исто: "Упомоћ, милиција!"
Ево туку Чечене Немци из Поволжја,
Далеко од њиховог родног краја.

Кад се видело да ту неће бити правде
Пришао сам и ја да помогнем брђанима.
Ни једни ни други нису били одавде,
Али што су се тукли - свака им част свима!

А који су за наше туче прави кривци били
Давно су се одселили у врелију климу:
Све су их на гробља одвезли аутомобили,
А онај главни је излетео у диму.