Обузела ме је дрхтавица
И срце лупа ко у каци камен -
У мени живи злобна пропалица
Са маљавим и санжним рукама.

Другови кажу: "Опет ће се пропити"
Када виде да не могу више.
Гушим се од њега, не могу издржати -
Он и ваздух место мене дише.

Није то двојник нити друго "ја" -
Залуд би га тако замишљали -
Већ месо и крв, лоша крв моја -
Ни Стругацки га не би измаштали.

Он чека да ја завршим свој круг -
Мојом руком ће даље писати
И ја ћу постати суров и груб
И пријатеље јефтино продати.

Ја не тражим за себе оправдања -
Нек’ иде живот у свом току бедном -
Јер нема за онај трен опраштања
Када ме он савлада одједном.

Ал’ ево, расте у мени отпор:
Због свега за шта ме је набедио
У грло, вене уливам отров
И нека цркне - ја сам победио!