Никад нисам знао за пусте жеље,
У будући рај кофере нисам спремао.
Море лажи је прогутало учитеље -
И све их је код Магадана испљунуло.

Ко и сви други, ја нисам знао ништа,
А ако и јесам - онда врло мало.
Траг ми на души не остави Будимпешта
Због Прага ми срце није зајецало.

А ми смо лармали у животу и са сцене:
Да, још смо аматери, још смо ми дечаци,
Ал’ брзо ће и нас да примете и оцене.
Шта? Неко се буни? Добиће по фаци!

А умели смо да осетимо опасност
Дуго пре доласка првих мразева.
Бестидно као курва стизала је јасност
И на душе нам катанце стављала.

И макар рафали нису по нама падали
Живели смо не дижући главе ни глас.
И ми смо деца страшних година Русије,
Безнађе је уливало вотку у нас.