Ми будни смо и тајне нећемо одати, А осим тога, оне и нису код нас. Ми никакве тајне не можемо ни знати - У мни што нас воде неће нам их дати - Тако смо и остали луде до данас. Код наших успеха нема разлике у тежини: Успеха имамо, а разлика - нимало. Сви су они велики и добро замешени, А ми стојимо на стражи врли, спремни Чувамо границе, успехе, свет и остало. На прослави опет тамо неке годишњице Сад ћемо хероје рада добро напити. Узећемо још по литру ракијице, Целе ноћи ћемо пити нетремице, И ни о чему ми нећемо више мислити. Телевизоре смо, срећом, накуповали: На другом програму смо у шест гледали хокеј, А у седам су нам Њујорк показивали. Ја нисам глед’о - баш смо Јакова купали - Ал’ тамо, код њих, све је сигурно о’кеј. А живо ме занима и ја нервирам се - Шта је са црнцима? - а ту се бакћи с дететом. Шта има ново у Либану а шта код Сомосе? Јасер да ли здрав је и какве су прогнозе? Да л’ Кина је на месту и шта је са Картером? "А какве ли ордене у Кремљу још имају?" Послао сам писмо у емисију "Времја" ја. Има их још разних - па што их не уручују?! Па моја деца то просто обожавају - Кад их уручују - плаче цела фамилија.
© Андриј Лаврик. Превод, 1997