Уморих се сред леда пливајући -
Лед са свих страна и крај ми је близу.
Ал’ греба се пробити, наду не губећи,
И радити нешто - чекајући визу.

Лед нада мном нек’ пукне и тресне!
Сав сам у зноју ко орач од плуга.
Вратићу се, ко бродови из песме,
Све памтећи, не остављајући дуга.

Тек ми четрдесет, ни по века немам,
Жив сам, чуван од тебе и свевишњега.
Имам шта пред Богом да отпевам,
И могу мирно да станем пред њега.