У комаде
здробила се круна,
Нема више државе и трона.
Живот руски и њени закони -
Доћавола!
Ми загнани
у јаме са тамом,
С лоповима и са другим шљамом.
И крв наша самотна са срамом.
Напола.

Нама
не би чак суђено знати -
С ким се бити, а са ким остати,
Ко је за нас, кога се бојати,
Где су пути и куда се дети -
Разумети.
Где jе дух, где jе част, где jе стид?
Где су своjи, а где тући - други,
Камо смо се одали поруги,
На Русиjу зар ћемо
пуљувати?

Срам
обузе све што се не гложе,
Све што сумња опхрва и проже,
Може ли он или пак не може
Убиjати.
Сигнал!..
Вучjим или бичjим риком,
Као jастреб кад плен сколи циком,
Може ли се с гаврановим криком
Пировати.

Еj, ви!
Где jе била ваша тврдост,
Где jе била ваша гордост пука?
Данас се одмарати jе - подлост!
Пиштоль стиска само чврста рука.
Краj, свему краj.
Разбило се све, испроламало,
А нама је остало тек мало -
Пуцањ себи
ил’ гаду у чело.