Њих осам, нас два. Распоред jе пред боj,
Њихов, наравно, ал’ у игри ми смо.
Серјожа, држи се, сачувај спокоj!
Jош увек адуте показали нисмо.

Мој је овај квадрат неба, ова мећа,
Ако је то сада важно и најмањне
Мој друг данас мени штити ле8ћа,
И то ми могућност даје на равнање.

У реп ми се “месер” забија, и гори,
Његов крш досадно цвили.
Њима не требају крсти на могили;
На крилима крста вуку их понори.

“Ја - Први, ја - Први!” - Под тобом су крени!
Ја сам с бока, где ме не очекивају.
Пали! И у облаке се дени!
У боју се ипак чуда не збивају.

Серјожа, гориш, не дај се, човече!
Једина нада сада ти је уже!
Не! Касно је. “Месер” ме сусреће.
Збогом! Чеонога дочекујем, друже.

С њима ће други свест’ рачуне, ја знам.
Над облацима у магли сутона
Летеће нам душе ко два авиона
Да друг у боjу никад није сам.

Упозорава нас већ уз врата цијук
Арханђел: “У рају начела су строга!”
Да нас упише, молићемо Бога
Заједно у неки анђеоски пук.

О, замолиђу Бога, Духа, Сина
Последњу жељу испуниће моју -
Да пусти да вечно мој друг из висина
Штити моја леђа к о у томе боју.

За крила и стреле молићу, и њима
Потребан је анђео ас.
Ловаца небеских ако у њих има,
У чуваре неба нек упишу нас.

Чувати крилима сређу и лепоту,
Зар нешто може искреније бити, -
То што смо чували некад у животу
На земљи и небу, Серјожа, ја и ти.