Мостови згорели, заглибљени гази.
И тесно - само темена се виде.
Затворени су улази, излази,
И пут је један - куд гомила иде.

С паровима коња, привикнутих цугу,
Видно доказавши како је свет тесан,
Гомила се врти у истом кругу.
Круг је велик, а знак пута неизвестан.

Све у једном бљузгу ко у киши лије.
Галоп се претвара у плес крета лака.
Нема мириса, боје ни арије.
Чак је ишчезао и кисик из зрака.

Нечије безумље или надахнуће
Повраћање у круг прекинути неће.
Али ако то је вечност - што се креће
Бесконачни је овај пут - успеће.