Ко је казао: “Све згорело до тла
Више у земљу не бацајте семе!”
Ко је казао да земља је умрла?
Не, притајила она се за време.

Материнство њој се не може узети
Нити однети - исцрпети море.
Ко поверова да су олтар свети
Сажегли, - поцрнела је од море.

Као рупе по њој ровови расути,
И распутине као ране зјају.
Обнажени живци, исплићали, крути
Страдања њена неземаљска знају.

Отрпеће земља, причекаће своје.
Не уписујте је у богаље зато.
Ко је казао да земља не поје,
Да је завек уста запушила блатом?

Не звони она, но је јаук гуши
Из свих њених рана и из свих одушја.
Земља је ова сама наша душа.
Не газите чизмама по души.

Ко је казао да земља је умрла?
Не, притајила она се за време.