Живех с мајком и са братом
На Арбату и у снима.
У хоспиталу познатом
Сад лежим у завојима.

Чему слава, што ће Клава -
Сестра и овај свет несна!
Умро је мој сусед сдесна,
А још није онај слева.

И одједном к’о у пићу,
Тај сусед што слева дрема
Рече: “Погледај, младићу,
У тебе ногу нема”.

Неправда је, братац, збори
Све у шали, тако рећи.
А рекли су ми доктори
Само прсте ће одсећи.

Но мој сусед слева што је,
Смејао се, све у шали.
Чак и ноћу бунцао је.
Ноге, ноге одрезали...

Исмева ме: Нећеш стати
Ни видети, каже, жену.
Знам да желиш погледати
Сам себе у овом трену.

Да jа нисам богаљ, ево
Кад бих с кревета сишао,
Ја бих томе што jе рево
Просто гркљан прегризао.

И умолих сестру Клаву
Да каже искрено, свесно...
Да jе жив моj сусед десно,
Рек’о би истину праву.