Заједничке гробнице крстови не свете
Нити удовица јецај крај њих бдије,
Али неко на њих доноси букете
И вечну ватру ждије.

Овде је земља стајала усправно.
Данас гранитне плоче се извиле.
Ниједне судбине личне нема - давно
Све су се у једну слиле.

У вечном огњу видиш гори тенк,
Горе кућице руске, горе сламе.
Запаљен је Рајхстаг, запаљен је Смоленск,
Срце војника букнуло у пламен.

Сузе удовица не сузе гробнице.
Нит’ испред њих крочи клецајућа нога.
На заједничке не мећу гробнице
Крстове и свеће - лакше је без тога?