Овде вам није равница -
Овде је и клима ина.
Осипа се једна за другом лавина
И за камен-падом хучи каменпад.
Могуће је скренути, амбис заобићи,
Али ми бирамо тежи пут, краћи
К о своју маршруту војна извидница.

Ко се овуда није ломатао, одјеке слушао,
Тај сам себе није искушао -
Нека је и звезде хватао с небеса.
Доле срести нећеш, залуд си то хтео,
За сав живот срећни, ни десети део
Таквих лепота и чудеса.

Нема снених ружа нити црних лента,
Ништа што се пружа попут монумената
Камену овом слично.
Светлуца к’о вечни огањ непромично
Смарагдним ледом врх разгорео,
Врх који ти никад ниси покорио.

О опасности могу да говоре и нека говоре!
Али нико не гине узалуд.
Боље је горе, него од вотке и прехладе.
Доћи ће други, удобности снене да замене
За рескир, ризик и труд -
И проћи ће с тобом замишљени тај пут.

Не зевај, гледајућ’ окомите стене!
И у везове овде се не уздај,
У надања и лед, литице стамене!
Уздај се само ти у крепкост руку,
У руку друга и забиту куку,
И страх презри и обуздај!

Ми клешемо степенице. Ни корака назад
Од напрезања дрхте нам колена
И срце ка врху језди у грудима,
Сав свет се на длану има.
Ћутиш срећан и само завидиш онима
Који су још ближе врху.