Волим те сад. Доказ:
Не таjно, на показ,
Не “после” и не “до”. У твом сjаjу згарам.
Смех и плач на смену... У овом трену.
У прошлом - не могу, будућем - не чарам.

Волео сам некад
тугу смртног пада.
Све нежно у мени бескрили, снеможе,
Мада говораше песник дивног склада:
“Љбим вас и још љубави бит може”.

 
 
 
 
 
 

Волим те, мада
Без заклетве, нада.
Мој век тече, нећу вене да прережем.
И време нека се продужи у сада, -
Прошлим не дишем, будуће не сежем.

У водама дављен,
Сасвим обезглављен,
Са ланцима на ногама, тегови затежу уде, -
Идем теби тако смлављен,
Да би “ја те волим”, постало “ја будем”.

Знам у том је “будем”, горком, није смешно, -
Изневерен потпис - црвоточина -
И кроз одступницу излаз у утешно,
Бесцветни отров што у чашу пада
И, као шамар будућих причина, -
Сумња и у то да те волим сада.