Бурљам се у себи к’о у торби камен, На комаде да се искидам у зноjу, Ојађености туги дајем знамен, ’ А она чува тајанственост своjу. Света новог обрис још је изван вида, Од старог се руше последњи квадрати. У песак су сишле тајне пирамида, К ђаволу отишли гусари, пирати. Свезнајућих је незналица време. Ствари се строје у поретке круте. Новцем се купују идеје и теме. На “видику” се наде и не слуте. Ветрови ми хриди изглачаше плато - На оштро гребење већ сам закаснио. Клондејке су ми однеле сво злато, Мој барјак се црни у заветрју свио. У муљу се митске заглибише лађе, И Мохиканац последњи ишчезе. Моји кријумчарски чамци у безнађе Плићака запеше - у смрти огрезе. Ханџари пламени о клину на зиду Чврсто набијени у стисле ножнице, Мој сплав - једрењак - последњу ми наду - Талас разбио о круте литице. Партнери су ми из игре испали, - Остваривши своја гатања и снове - Све су крупне поене побрали И порушили за собом мостове. Хазардне су игре ушле у све масе Авантуристи свих масти и ранга; Домаћа стока по прерији пасе - Коњи пародирају мустанга. Прохујаше моји сви двобоји смели Због части што водих, сујетан и прек Устрели и еха - одгрмели, А било их је напретек. Обиђоше мирно без наше помоћи Све у опште дело што уткаше ткиво. Избразданим лицем помрчине ноћи Фалангама се слише у неживо. Нисам успео на белегу стати, Ал’ све ћу у пуцањ у Дантеса да дам. Шта ми је остало? Химеру украсти Са катедрале тмасте Нотр-Дам? Друге векове, године и дане Успешно су моје одживеле жене. Заузеше ми постеље бесане Где хтедох да љубим и да љубе мене. Нападоше моја одра као рђа У снегу, трави ил’ чаршафу белом. Чак и уплакане сестре милосрђа У хоспиталу ми не купаху тело. Другове вечности решето прореди, Сустиже их Лета или Прана, И природне смрти нико не завреди - Свака неприродна беше - и прерана. Они природно закончаше летство, Не сазнав кривице ни награде више. Крикнувши хвалу уместо проклетство, Своју чашу спокојно испише. Други су паметни били, све су знали... И свој су излет у одсудно лето Отпливали, отпевали и отпророковали. Ја нисам успео. Прозев’о сам све то.
© Томислав Шиповац. Превод, 1990