Замак, временом нагризан, је скривен
У нежне повоје изданака, шаре
Ал’ развеже језик гранит, ћутљив, сливен
У хладно и прошло, и оживе на трен
Походи, бојеви, победа фанфаре.

Време подвига није га сатрло.
Маховину и муљ и папрати спрати
И ухватити га чврстога за грло -
И он ће своју тајну пропевати.

Сто замкова паде, спаде сто окова.
Сто јара с гомилом векова се хлади.
Сто легенди лину из стихова -
О турнирима, стрелцима, опсади.

Али, мелодија није уху тајна
Док све то посматраш својим умним оком,
Зато што је љубав ова - љубав трајна -
Чак и у будућем далеком, дубоком.

Звонко пршти челик под ударцем мача.
Тетиве се од натега диме.
Смрт на копљу јаше, на штиту корача.
У победника буни, што је све јача,
Непријатељ моли милости за живе.

Многе тајне навек однеле су плиме
Доброту душа, топлину срдаца -
Да би заштитили глас и добро име
Од превејане завере подлаца.

Добро је ако је коњ загриз’о жвала
И рука на копљу ако је прилегла.
Добро је ако знаш откуда ће стрела -
Лоше ако је подла, иза угла.

Шта с подлацима у вас раде? Бију? Чине лом?
Не плаше вас вештице са пометног гумна.
Ал’ зар зло се увек неће звати злом,
Чак и у будућем, у времена умна.

И во вјеки вјеков и на сва времена
За кукавице - лашце је презрење.
Душманин је душманин и војна је војна.
Тамница је тесна, слобода опсена,
Која се плаћа надама и хтењем.

Време није оваква схватања сатрло.
Треба тек скинути са врха патину
Да задими крвљу запушено грло,
И да осећања вечна из нас лину.

Ниње и присно и во вјеки вјеков старине је цена.
А цена је цена, и кривња је кривња - за њу нема већа.
Све је добро ако је част спасена
И дух наде ако штити плећа.

Чисту једноставност дрвени дух је пробр’о
Из прошлости, прича и бајки и нада.
Добро у сваком времену је добро -
У прошлом, будућем и у овом сада.