Отимам се из свих жила, сувожила,
Али данас је опет као јуче, -
Опколила ме хајка и сколила
Да ме на острел с бројем навуче.

Иза јела сикћу двоцевака пуцњи -
Ловци у сену промину, пролете.
На снегу - у забран сатерани - вуци
Посрћу, у живе претворени мете.

Лов на вукове је... уз сву дужну грају!
На грабљивце сјере, мајке и вучиће.
Вичу гоничи, пси скиче, лају.
Крв подражава јарке барјачиће.

Неравноправну игру са вуцима
Играју ловци, не дрхте им руке!
Оградив слободу нашу барјацима,
Самоуверено бију циљ без муке.

Вук не може прегрист’ свог порекла жицу.
Од детињства слепа штенад тек онако
Нисмо, посисасмо, сисајућ’, вучицу:
Вук не сме ићи за барјаком.

И, ево, лов на вукове траје, уз сву дужну грају,
На грабљивце сјере, вучице, вучиће.
Вичу гоничи, пси скиче, лају.
Крв подражава јарке барјачиће.

Брзе су нам ноге и чељусти јаке,
Али, предводниче, ти нам одговори:
Зашто смо ми вуци ћуди наопаке -
Јуримо на одстрел, а не према гори?

Вук другачије не може, иначе...
И време моје пролеће у душку,
И тај коме сам унапред означен,
Осмехујући се већ подиже пушку.

Лов је на вукове... уз сву дужну грају
На грабљивце сјере, вучице, вучиће.
Вичу гоничи, пси скиче, лају.
Крв подражава јарке барјачиће.

Ја покорно идем за барјаком.
Жеђ за животом силна је и јака.
Радосно у вучјем слуху слушам лаком
Крике дивљења тих људи чудака.

Отимам се из свих сила, сувожила.
Али данас није као јуче!
Опколила ме руља, опколила!
Успео сам ловце за нос да повучем.

Лов на вукове је... уз сву дужну грају,
На грабљивце сјере, вучице, вучиће.
Вичу гоничи, пси скиче, лају.
Крв подражава јарке барјачиће.