Закапа се свећа
Лашт старог паркета.
Дажд сребра низ плећа
Лије с еполета.

К’о у огњу броди
Златно вино, жари.
Нек’ прошло проходи.
Што ће доћ’, не мари.

У смртној опсени,
Обзирућ’ се назад,
Налећу јелени
На цеви, на танад.

Неко цев наводи
На невине груди.
Прошло нек’ проходи,
Нек’ дође што жуди.

Ћуди веселе
Зли из свог раја,
Шаље тамне стреле
У пламен смираја.

Мелодије млази
Лију као гвожђе.
Што ј’ било, одлази.
Проћ’ ће све што дође.