Који пут летим Москва - Одеса.
Опет не пуштају авион. Срамота.
А пролази сва у плавом, ко принцеза, стjуардеса
Одважно као сва цивилна флота.

Изнад Мармунска без облака, јарко.
И сад за Ашабад има лет управо.
Слободан је Кијев и Кишњев и Харков
И Лавов, али ја не путујем тамо.

Казали су ми: “Данас у небеса
Поуздање је варљиво заиста”,
Одгађају опет лет Москва - Одеса.
Сада се, кажу, заледила писта.

И у Лењинграду са кровова лије.
Што до Лењинграда лет мој није само?
У Тбилисију - топло, сунце грије,
И чај расте, али шта ђу тамо?

Слушам, Ростовљани ево лет имају,
А ја у Одесу не летим тек тако -
Потребан сам тамо где ме не примају,
Зато отказују летове олако.

Морам тамо где веје сабласно
Мећава и снежне лудују авети.
Тамо где је светло и плаво и јасно -
Добро је, и тамо не треба да летим.

Овде не пуштају, не прима Одеса.
Неправда - ал’, ево реши ту уроту
Досадно позивом на лет стјуардеса,
Шго надмено личи на цивилну флоту.

Отварају се удаљени кути
Који ме маме наградом свог неба
Владивосток с врата скида застор жути
И Париз копрену, ал’ тамо не требам.

Летимо! Срећни... Скинута запрека
Напреже се лајнер, турбине звук с бока,
Али ја више не верујем. Нека...
У њих увек безброј нађе се узрока.

Ја морам тамо где мећава за дан
Нанесе намете високе до неба.
Отворен је Лондон, Делхи и Магадан -
Али ја тамо не летим, не требам.

Опет одгод лета. Плачем и смејем се.
И у праву сам; обратно нас мота
Лепа стјуардеса - мис Одесе.
И доступна као сва цивилна флота.

До осам опет чекамо. Заправо,
Покорни путници тихо заспивају.
Дојадило ми је, нек их носи ђаво.
Од сада ћу летети тамо где примају.