Изађи, одзвиждаћу ти серенаду!
Ко ти серенаду још звиждати може?
Ја дан и ноћ могу ако муза наду
Не ускрати ми само, не дај Боже.

Ја се још с тобом забављам и шалим,
Још на себе не личим, запамти!
Увреде трпим, ал’ кад се распалим -
Дворац ћу да спалим и сасвим развалим
Ако на балкон не изађеш ти.

Одговори ми право и искрено,
Разбојничку душу не труј, не губави!
О, изађи, изађи, слатка Аграфено!
Почуј серенаду моју о љубави!

Еј, еј, еј, тра-ла-ла!
Кад би девица красна живела у сутерену,
Ја бих к ’о куче клечао на прагу њену,
И крај прозорчића грлио јој сену;
До зоре би са мном страсно цвркутала.

У шумском брлогу имам много блага -
Две удобне дупље, три пањића гњила.
Зашто нисам за те, Груњо драга?
Зашто ти драг нисам, Фењо мила?

Љубав према теби несном ме уништи.
Напречац се сушим и венем од јада,
И глас ми груби, па кркљам и шиштим...
Цепам дрва, снагу да расколим, вриштим...
Али украшђу те и одвест’ из града.

Разглобиђу твојим просцима колена.
Загорчаћу живот оцу твом.
О, изађи, изађи, слатка Аграфена!
Не ускраћуј љубав разбојнику свом!

Еј, еј, еј, тра-ла-ла!
Кад би девица красна живела у сутерену,
Ја бих к’о куче клечао на прагу њену,
И крај прозорчића грлио јој сену;
До зоре би са мном страсно цвркутала.