У сну сјај ватара жутих.
Видим, страха дамар бије.
Но, причекај, помно слутим.
Јутро је паметније.

Ал’ и јутро гуши, гуши,
Ничему се не радујем:
Или на ште плућа пушим
Или још мамуран пијем.

 
 
 
 

У крчмама зелен-столи,
Беле салвете у везу.
Рај за ниште, за шљам голи,
Ја к’о птица у кавезу.

У црквама смрад, полумрак.
Дим тамјана оштар лази.
Ни у цркви није чак
К’о у цркви где Бог слази.

На брдо се, к’о врх крова,
Пењем, гледам, једва дишем,
На врх брда мрда јова,
Под брдом се вишња њише.

Кад би бршљан, бар за поглед,
Обавио стрму греду,
И још кад би, када би, ред...
Али није све у реду.

 
 
 
 

Покрај реке сам у пољу.
Светлост - тама, Бог се крије.
Различци прекрили дољу,
И удаљ пут се вије.

Кроз густу вијуга шуму,
У њој Баба-Роге вриште,
А на крају томе друму
Са секирама стратиште.

Коњски топот лењо бије
К’о по такту, ал’ без воље.
Уз пут како треба није.
Ни на крају није боље.

У црквама и крчмама
Ништа више није свето.
Нема реда, све је нама
У нереду одузето.