Пед доле, лед горе - опхрвала мука, Да пробијем наврх, провртим у низу? Ипак пливати - наде је одлука И очекивану изборити визу. Леду нада мном, разломи се, тресни! Муљам се у зноју к’о ратар орући. Вратићу се слично лађама у песми, И песама чак се старих сећајући. Још по века немам - четерес излишних... Жив сам - у теби и Господу живим. Хоћу у песми представу пред Вишњим, Желим нечим да се оправдам пред њим.
© Томислав Шиповац. Превод, 1990