Нисам веровао у фатаморгани
Ни за рај будући спремао пртљажи.
Учитеље море прогутало лажи
И избацило их у Магадану.

Са висине сам гледао простаке,
Мада сам се од њих издвајао мало.
Будимпештанско ме трње тек боцкало,
А прашко још није откривало знаке.

Бучни у животу и гласни на сцени;
Несташлук дечачки - изазов и мотив.
Ал’ скоро ће да нас види и оцени
Онај ко цени ко је за, ко против.

И осетисмо поразну опасност
У самом почетку беспоштедних зима:
Бестидним је путем долазила jасност
И запирала душе засунима.

Нису нас зобале стрељане, бусиjе,
Ал’ живесмо не смев подигнути ока.
За нас децу страшних год Русије
Пустог се безвремља отакала вотка.