За ме ће невесте оплакати часно,
За ме ће деца вратити дуг вељи.
За ме други песме отпеваће гласно.
Може бит’, за ме ће пит’ непријатељи.

Занимљиве ми књиге забранише.
Одавно је моја гитара без струна.
Не дају ми ниже, не дају навише.
Сунце ми је зашло, умрла је луна.

На слободу више немам право несном.
Слободан сам само од врата до зида.
Не смем на лево, не могу на десно.
Имам комад неба у сну да ме вида.

У ону, често видим, моје ломе браве
И моју гитару другом дају.
Ко ће да ме сретне, загрли од праве
И какве ће песме да ми отпеваjу?