У огледалу одраз се раствара
У диму, лица остају без сјаја.
Уморила се од кружења пара.
Али, допеваћу ја ипак до краја.

Све су праве давно
одсвирали ноте,
Згорело, згаснуло вино
у бардаку.

Жеља да говорим,
узалуд се оте,
Боље бардак ћутке
допити у мраку.

По године чак ни сунце да се прене.
Срце се скорело под копреном леда.
Очито узалуд чекам да лед крене -
Ни сећању се загрејати не да.

Све су праве давно
одсвирали ноте.
Згорело и згасло
вино у бардаку.

Жеља да говорим -
узалуд се оте.
Боље бардак ћутке
допити у мраку.

Оркестар свира, к’о на крају бдења,
И лево, и круг у прстен се спаја.
Поћи ћу смешећ’ се, без узнемирења,
Али ипак морам чекати до краја.

Све су нужне ноте
одсвирали давно.
Згаснуло је вино
ко свенули мак.

Равнодушни одсјај огледала
тавног.
Нагони ме да разбијем
бардак.