Сит сам до под грло, до подбратка, лица. Чак се и од песме почех замарати. Легао бих на дно као подморница, Да бусоле њине могу заварати. Пријатељ ми точи вотку, коју - ко зна? И говори ми како ће све проћи. Пријатељ ме пјански с Верицом упозна. Вотка ће спасити, Верица помоћи. Не поможе ми вотка ни Верица. Вотка ми горчину... шта Ће Вера дати? Легао бих на дно као подморница Да не могу са мном управљати. Сит сам до под грло, до гуше, до лица. Дојадило ми је да свирам и певам. Легао бих на дно као подморница, На позиве да се не одзивам.
© Томислав Шиповац. Превод, 1990