Сарацина сто ја убих у славу њој
И посветих сто ја смрти дами дивној,
дли, наш краљ - лукави сир
Заказа витешки турнир.
О, ја из све душе мрзим краљева сој!

Мој супарник витез Округлог је стола.
Под копље краљ ми шаље туђе груди.
Али, у срце је нежно њено
Моје копље управљено...
Брига ме за краља и за турнир луди!

Грб му на грудима, баш место где ваља
Бити, и рупа биће к’о од маља
На дну лађе, - први фаворит је он,
И према њему краљ је благонаклон.
Али, мене данас баш брига за краља!

Краљ рече: “С вама он се спрда. Траља
Ви сте за њега. Земља нек вас каља!”
Када за црве ја постанем храна,
Он ђе је тога оженити дана.
Нек ми Бог опрости, ја презирем краља!

Ево, дат знак је. Погледи из даља
Пуни срџбе. Фркђу коњи, прах се ваља
К’о вал, спуштени визири
На шљему. Краљ се узнемири.
Ал’ ја, хвала Богу, не марим за краља!

Тако се бој сврши, и предахну доља.
Његова крв лије на стабла ковиља.
Краљ од беса просто пени,
Но, она припада мени,
И мене данас баш брига за краља!

У замку с њом среће не би како ваља.
Краљ ме у рат против далеких земаља
Посла, и мој ме не чека идеал,
Јер он је краљ, а ја само вазал.
Рано сам почео пљувати на краља.