Знањем се и растом истицао није,
Ни хвалом, звездице лепећи на капу.
По животу је необичним путом,
Изнад арене, изнад провалије,
Спокојно ишао по канапу
Као нерв затегнутом.

Погледајте, ево он
Без заштите иде.
Мало лево наклон,
Кобан пад сви виде,

Занос мало десно - не може га спасти
Да с нити не спута. Али, он мора прећи - Не сме пасти, -
Четири четврти тога пута.

 
 
 
 
 
 

 
 
 
 

 
 
 

Снопови му светла корак смичу,
На конопцу, танану дрхтаву.
Труба труби као трубе две.
Повици: “браво!” у уху процичу,
А таламбаси, створени за страву,
Као маљ у главу.

Погледајте, ево он
Без заштите иде.
Мало лево наклон,
Кобан пад сви виде,

Занос мало десно - Не може га спасти
Да с нити не спута. Али, он мора прећи - Не сме пасти, -
Још три четврти пута.

Ах, као страшно, и љупко, и смело:
Боj са смрћу траjе три минута.
А публика отворених уста
Из партера гледа бело.
Кепеци су, кепеци у свему
Чини се из висине њему.

Погледајте, ево он
Без заштите иде.
Мало лево наклон,
Кобан пад сви виде,

Занос мало десно - Не може га спасти
Да с нити не спута. Али, он мора прећи - То је извесно -
Још две четврти пута.

Смејао се славе пролазности клетој.
Да буде први, било му jе битно, -
Да провери себе, не друге да плаши.
Над ареном по жици распетој
Корачао је уз бубњеве ситно
По нервима нашим.

Погледајте, ево он
Без заштите иде.
Мало лево наклон,
Кобан пад сви виде,

Занос мало десно - Не може га спасти
Да с нити не спута. Премрите! Мора прећи - Не сме пасти -
Још само четврт пута.

Дресер повика, и звери сав чопор
На носила положи шапе.
А пресуда беше - говор опор:
- Сигуран је био, ал’ се сапе.
И у трину, прах и пиљевину,
С гњевом крв његова лину.

И сад други, ево,
Без заштите креће.
Танка нит под ногом -
Како да не спута -

Кобни пад и збогом. Наклон десно или лево -
Спасти га неће. Али, зашто он мора да пређе
Четири четврти тога пута?