И дан дањи ја сам с тобом и уз тебе Носим се, наводно, само с једном муком И да истражим дајем све од себе – Шта је то што скида тугу као руком. Све је глупо. Ко сам ја, шта хоћу? Да ме чекаш нема никаквог резона. Теби треба други, и мир и сан ноћу. Са мном је бесаница болна. Без лета лета минуше у сјају. Немам среће ил’ је просто тајна уму. К'о скитница се вуцарам по мају, А пролаза нема кроз симбола шуму. Да ме спрече, можда моћних је одлука? Спотичем се, губим поверење у се. Колико корака, толико поклека. Сазнаћу шта је и покајаћу се.
© Томислав Шиповац. Превод, 1990